Na današnji dan pre 40 godina, 11. jula 1976. godine, fudbaleri Partizana pobedili su u Ljubljani u poslednjem 34. kolu šampionata tadašnje SFRJ ekipu Olimpije sa 1:0 i osvojili 7. titulu šampiona.
Svi stariji navijači Partizana sa posebnim zadovljstvom i emocijama pamte tu utakmicu, na kojoj je golom Nenada Bjekovića u poslednjim sekundama meča, Partizan posle 11 sušnih godina osvojio titulu prvaka. Najveći konkurent te godine Partizanu je bio splitski Hajduk (C.zvezda je otpala iz trke 7 kola pre kraja porazom u Splitu), koji je u još čuvenijem meču tog proleća pobedio crno-bele u Beogradu sa 6:1, a taj meč je ostao upamćen kao nešto što nikada, ni pre ni posle toga nije viđeno na našim stadionima.
Naime, iako su momci u crno-belim dresovima izgubili meč katastrofalnim rezultatom i doveli već osvojenu titulu prvaka u pitanje, ceo stadion je posle završenog meča pevao i slavio igrače Partizana kao šampione. Ta sjajna utakmica urezala se u sećanje svakog navijača Partizana i traje do dana današnjeg, a kao nagrada za tu vernost stigla je pomenuta pobeda u Ljubljani i osvojeno prvenstvo.
A šta tek reći za ono što se dešavalo po povratku ekipe isto popodne avionom u Beograd. Aerodrom Surčin, nikada ni pre ni posle toga, nije to doživeo. Skoro 30.000 ljudi je, što autobusima, što kolima, a najviše pešice, krenulo je ka aerodromu i slobodno se može reći, okupiralo ga. Policajaca nije bilo da sprečavaju bilo koga od navijača da okupira i aerodromsku pistu, pa kad je sleteo avion sa igračima Partizana, navijači su ih direktno iz aviona izneli na rukama i ubacili u autobus koji ih je čekao i odvezao pravo na stadion Partizana, a mnogi se ostali na krovu autobusa vozeći se do samog stadiona. A tamo…Ludnica do jutra, veselje koje moja malenkost smatra da se više nikad neće ponoviti, jer su tada bile takve okolnosti i vreme, da su ljudi Partizan doživljavali kao nešto svoje najrođenije, pa se tako i slavilo.
Posle 11 godina tuge, sunce je zasijalo iznad Humske ulice!
ivor: partizan.rs
izv