Partizan je u Surdulici savladao ekipu Radnika golovima Boźinova i Mihajlovića rezultatom 4:0, a pored golgetera, na terenu se posebno istakao povratnik u redove crno-belih Miroslav Vulićević. Posle nekoliko meseci Miroslav Vulićević govori za klupski sajt.
Partizan je odigrao odličnu partiju u Surdulici. Iako nismo odmah postigli gol svi se slažu da se osetila dominacija crno-belih od prvih minuta?
– Složio bih se sa Vama da je Partizan odigrao jednu od najzrelijih utakmica u polusezoni s obzirom na to da smo imali protivnika koji nas je u protekle dve utakmice zaista namučio. Kontrolisali smo utakmicu od prvog do devedesetoj minuta, iako nismo dali odmah gol. Ali ono što treba da nas raduje je da, iako je to ekipa koja ima izuzetno brze igrače i poznata je po kontrama, nije pravila mnogo problema. Samo smo čekali trenutak kada će Partizan da otključa njihovu mrežu i da završimo utakmicu u velikom stilu, kao što je i bilo na kraju.
Pored Mihajlovića i Božinova kao golgetera, sve pohvale stižu i na tvoj račun s obzirom na to da te dugo nije bilo na terenu. Kažu, videli smo starog Vuleta. Kako si se ti osećao ponovo kao starter?
– Nisam igrao sigurno dva meseca, ako izuzmemo utakmicu protiv OFK Beograda, tako da nisam mogao da procenim kakvo mi je stanje organizma, iako sam normalno trenirao. Ipak, utakmica iziskuje nešto novo, gde se potrošite i fizički i mentalno. S obzirom da nisam igrao dva meseca, mogu da budem zadovoljan svojom partijom, ali neka drugi sude o tome.
Odlično si odigrao u defanzivi, ali si nas podsetio i na tvoje ofanzivne akcije.
– Znamo da je baš po mojoj strani u ekipi Radnika najopasniji njihov igrač Ovusu, koji nam je u prethodne dve utakmice zadavao dosta problema – nezgodan za čuvanje, brz, hitar, koji u svakom trenutku može da vam pobegne i da samim tim napravi vašoj ekipi probleme. Zato sam se više skoncentrisao na defanzivu, jer nisam puno igrao, pa nisam znao da li ću moći baš da izdžim devedest minuta u ritmu koji ja želim i u kojem me javnost poznaje. Mislim da sam uspeo da neutrališem Ovusua, iako sam ja poznatiji po ofanzivnim akcijama. Kada ste u Partizanu, gleda se šta radite u ofanzivi i koliko učestvujete u tome. Uvek može bolje na obe strane, ali kad se sve sabere, bilo je na zadovoljavajućem nivou.
Zamalo i gol da postignete, ali i da zaradite penal za Partizan.
– Imao sam tu nesreću da je njihov igrač ostao na gol liniji kada je lopta već prošla golmana i krenula u mrežu, a on je sa linije izbacio. Golovi se pamte, ali nema veze, biće drugi put. Što se tiče penala, nisam igrač koji folira, mislim da je bilo kontakta, ali u tom trenutku sudija to nije video poput mene. Bože moj, svi pogrešimo. Sreća, pa te sve situacije nisu uticale na rezultat.
Kada mesecima nemaš utakmice u nogama od igrača se očekuje da mu je ipak potrebno par utakmica da se uhoda. Kako si uspeo da održiš kontinuitet i dobru formu?
– Treninzi su jedno, bez obzira koliko oni bili zaista raznovrsni, a utakmice su nešto sasvim drugo. Vodim računa o ishrani, treniram i invidualno, ali moram da istaknem da je ekipa odigrala na visokom nivou, pa kada svaki pojedinac u timu odigra tako, onda je i vama kao pojedincu lakše, iako niste dugo igrali.
Večiti derbi je iza nas. Sa kakvim emocijama si ga posmatrao s obzirom da znamo koliko on znači svakom igraču Partizana, a posebno ako se setimo da si 147. odigrao sa pokidanim ligamentima, i to čitavu utakmicu. Kako sada gledaš na to?
– Kada ne dobijete derbi svaki je težak za gledanje. Zna se da su to utakmice koje se pamte. Ne volim da mnogo govorim o tome, jer ne želim da budem ni heroj ni žrtva. U tom trenutku tokom utakmice o bolu nisam razmišljao, iako svi znaju da sam već tokom same utakmice osetio da nešto nije u redu sa kolenom. Ali kao i svaki derbi adrenalin vas udara, razmišljate samo o lopti, o terenu, o akcijama i šta moźete dobro da uradite za tim da bi pobedio. Bila su pomešana osećanja, jer sam posle utakmice skakao ispred južne tribine, bio super srećan i zadovoljan, a već ujutru primio vest da ću morati na dužu pauzu. Derbi će mi ostati u sećanju, ne samo jer je bio debitantski, već upravo zbog pomešanih emocija sticajem okolnosti.
Krenuo si prilično ofanzivno sa utakmicama ne poštujući baš savet lekara da se posle takve povrede krene laganije u takmičarski proces, a igralo se i u ritmu sreda-subota-sreda. Svedoci smo da su mnogi igrači baš prošle polusezone imali problem sa ložama.
– To je zaista teška povreda i želim još jednom da se zahvalim i doktoru koji me je operisao, kao i Andri Milutinoviću, koji me je ne samo brzo oporavio, već me i zaštitio da se povreda ne obnovi. On mi isto nije savetovao da posle tolike pauze uđem u ritam sreda-subota-sreda u tri takmičenja, ali ja jednostavno nisam neko ko kalkuliše i ne igra sledeću utakmicu da bi malo odmorio. Prihvatio sam taj ritam i rizik, i hvala Bogu, nisam imao povrede loža. I na tome dugujem zahvalnost Andri. Možda je to uzelo danak da ne budem u formi u kojoj me znaju navijači i javnost, ali jednostavno iz ove perspektive nije baš poučno što sam uradio, jer je povreda mogla da se obnovi što nije redak slučaj. Sam sam doneo odluku da ću da igram, da neću birati utakmice i sa te strane ne žalim.
Partizan igra sledeću utakmicu kod kuće sa ekipom Voždovca, a potom i finale Kupa Srbije protiv Javor Matisa u Gornjem Milanovcu. Trofej koji jedino nemaš u karijeri. Sa Partizanom su se brojale titule…
– Na žalost, to je trofej koji nemam. Do sada igrao tri-četiri finala, a i sa Partizanom sam izgubio trofej prošle sezone. Osvojeni trofeji u karijeri se pamte, titula je titula, ali s obzirom da smo na korak od osvajanja Kupa Srbije, bilo bi lepo da ove sezone podignemo i taj trofej, jer mislim da zasužujemo ovim igrama. Čeka nas teška utakmica, Javor prvi put igra finale kupa i oni imaju istu ambiciju da ispišu svoje stranice klupske istorije. Kup je specifično takmičenje, nema baš favorita, ali mi ćemo kao i uvek dati sve od sebe, kako bismo obradovali naše navijače.
Osim što važiš za velikog profesionalca, neko si koga je teško naterati na intervju, pa čak i posle dobro odigranih partija. Šta je razlog?
– Kada ste mladi uvek volite da pročitate članak o sebi, ali to sa godinama jenjava. Mislim da treba intervjue da daju mladi igrači i deca iz naše škole, jer znam da im to više znači nego meni u ovim godinama. Ali, pošto je ovo intervju za klupski sajt i za naše navijače, koji nas uvek bodre, rado se odazovem, jer znam da ih uvek zanima, ne samo u kakvoj smo formi, već i šta je novo u crno-belom taboru.
izvor, foto : partizan.rs